Tri cevi za provlačenje po 3,4 miliona dinara

Cev je od nerđajućeg čelika (oznaka 0304, debljine 2 mm), a nosači takođe od nerđajućeg čelika; projekat je opisuje kao „dugotrajnu i otpornu na vremenske uslove". Za razliku od obojenih sprava, takvu cev ne treba farbati, pa je sama cev deo igrališta koji traži najmanje održavanja.

Održavanje se svodi na humku i unutrašnjost cevi. Humka od 17 m², po kojoj deca trče i penju se, mora da ostane zatravljena i dovoljno visoka da ivice cevi ostanu pokrivene; ako se spere ili izgazi, treba je dosipati. U cevi se zadržavaju lišće, voda i smeće, pa je treba proveravati pri svakom obilasku — američka komisija za bezbednost proizvoda (CPSC) među stvarima za redovan pregled navodi polomljeno staklo i drugo smeće (CPSC, priručnik za javna igrališta, tabela 3).

Zaključak: dugoročno dobro rešenje za održavanje — posle izgradnje ostaju samo čišćenje i povremeno dosipanje humke. Pitanje ove sprave je cena nabavke, a ne održavanje.

Projekat traži sertifikat proizvođača po SRPS EN 1176 i prvi pregled igrališta; za sam tunel nema posebnih zahteva.

Za pet stavki ove kartice predmer plaća oko 13,0 miliona dinara, a skoro sve su tri cevi: 3.378.576 dinara po komadu, ukupno 10.135.728. Humka za cev (10,2 m³ zemlje po 2.850 dinara) košta 29.070 dinara, a popravka i pomeranje starog betonskog tunela je paušal od 100.000 dinara.

U istom predmeru jedna cev košta skoro pet puta više od tobogana od istog nerđajućeg čelika (дс4, 684.400) i 1,65 puta više od velike kombinovane penjalice (дс2, 2.047.300), koja ima toranj, platformu, konopce i tobogan. Predmer ne navodi ponudu na osnovu koje je cena cevi određena.