Trideset drvenih stubića na ulazima umesto metalnih šipki

Stubić je od čamovine (meko drvo četinara), ukopan 1 m u zemlju. Nadzemni deo se boji i lakira, a deo pod zemljom premazuje „specijalnim vodonepropusnim premazima" i oblaže ter-papirom. Garantni rok nije naveden.

Britansko udruženje za bezbednost RoSPA navodi da drvo najviše propada kad je zakopano ili u dodiru sa zemljom, da trulež na tim mestima dugo može da ostane nevidljiva i da zaštitno sredstvo treba uneti u drvo pod pritiskom, jer nanošenje na licu mesta, osim na malim zasečenim mestima, nije prihvatljivo (RoSPA, drvena oprema). Premaz i ter-papir zato ne zamenjuju fabričku impregnaciju, a nadzemni deo treba povremeno farbati.

Zaključak: dugoročno upitno — stubići su jeftini, ali čamovina u zemlji bez fabričke impregnacije trajaće kraće od impregnisanog drveta ili metala, pa će se menjati češće.

Posebne propise za ovakve stubiće nismo našli.

Za 30 stubića i rušenje 150 m starih šipki predmer plaća 360.000 dinara: stubić po 7.500 dinara (225.000) i rušenje šipki po 900 dinara za metar (135.000).

Stubić u predmeru košta 7.500 dinara, a drveni stub sa ugradnjom u cenovniku JKP „Zelenilo-Beograd" 5.264 — razlika +42% (tabela ispod); stub iz cenovnika je niži (55 cm iznad zemlje), a projektovani stubić je 80 cm iznad zemlje i 1 m u zemlji. Rušenje šipki (900 dinara po metru) je za 28% jeftinije od demontaže metalne ograde do 1,1 m sa odvozom u istom cenovniku (1.250).

Opis stubića navodi mere držača za bicikle (1,80 × 0,55 × 0,50 m), a legenda plana PZI 9.2 uz stubiće 283,4 m umesto 30 komada.